Koliko goriva treba imati u rezervoaru? Saznajte opitamalnu količinu goriva koju trebate imati u spremniku i izbjegnite kvarove.
Pravilo 1/4 spremnika: Idealna zlatna sredina
Za svakodnevnu vožnju, stručnjaci preporučuju održavanje razine goriva između 1/4 i 3/4 zapremine spremnika.
To znači da bi četvrtina spremnika trebala biti vaša nova “nula”. Kada kazaljka padne na tu razinu, vrijeme je za odlazak na benzinsku postaju.
Održavanje ove razine osigurava tri ključne stvari:
- Hlađenje pumpe goriva: Pumpa se nalazi unutar spremnika i hladi se uronjena u gorivo. Kad razina padne prenisko, pumpa počinje usisavati zrak i pregrijavati se.
- Zaštita od taloga: Na dnu svakog spremnika s vremenom se nakupljaju nečistoće. Kada vozite na dnu, rizik od usisavanja tog taloga u filtere i ubrizgavače drastično raste.
- Sigurnosna rezerva u prometu: Neočekivani zastoj na autocesti, prometna nesreća ili snježna mećava mogu vas zarobiti na cesti satima. Ako motor mora raditi u mjestu kako bi kabina ostala zagrijana (ili ohlađena ljeti), četvrtina spremnika osigurava vam mir i sigurnost.
Koliko goriva treba imati u rezervoaru? – zima i ljeto traže drugačiji pristup
Godišnja doba diktiraju i način na koji biste trebali puniti spremnik.
Zimi povisite granicu na 1/2 spremnika. Prazan prostor u spremniku ispunjen je zrakom. Pri naglim promjenama temperature, vlaga iz zraka kondenzira se na stijenkama spremnika i pretvara u vodu. Voda, budući da je teža od goriva, pada na dno i zimi može smrznuti u dovodima goriva te onemogućiti pokretanje motora. Što je spremnik puniji, to je manje zraka, a time i manje kondenzacije.
Ljeti pazite na visoke temperature. Gorivo se na vrućini širi. Iako moderni automobili imaju sustave za odzračivanje, izlaganje automobila ekstremnim vrućinama s prenapunjenim spremnikom stvara nepotreban pritisak na sustav.
Mit o štednji: Isplati li se voziti s manje goriva jer je auto lakši?
Među vozačima često kruži teorija da se ne isplati puniti spremnik do kraja jer dodatna masa goriva povećava potrošnju.
Razbijmo taj mit matematički:
- Pun spremnik od 50 litara goriva teži oko 37 do 40 kilograma.
- Smanjenje mase vozila za 40 kg smanjuje potrošnju goriva za manje od 0,1 l/100 km.
U praksi, potencijalna ušteda od nekoliko centi po kilometru potpuno je zanemariva u usporedbi s rizikom kvara pumpe goriva ili injektora, čiji popravci često prelaze stotine eura.
Zašto nije dobro puniti spremnik “do čepa”?
Jednako kao što nije dobro voziti na dnu, nije preporučljivo ni pretjerivati prilikom punjenja. Kada pištolj na benzinskoj crpki “klikne” i prekine dovod goriva, spremnik je pun.
Nalijevanje goriva nakon tog prvog klika — kako bi se iznos zaokružio — može pogurati tekuće gorivo u EVAP sustav (sustav za prikupljanje isparavanja goriva). Ovaj sustav dizajniran je za obradu pare, a ne tekućine, pa njegovo natapanje gorivom može uzrokovati kvarove i paljenje check engine lampice.
Za one hrabrije, saznajte sve o vožnji na rezervi, tj. koliko kilometara vam je preostalo, što sve može poći po zlu i što točno znači lampica za rezervu.
